Sa Rozamund Pajk

Sa Edi Marfijem

 Sa Kameron Diaz

 Sa ekipom filma "Džoni Ingliš"

 Sa Anđelinom Žoli

Intervju sa Edijem Marfijem

 RODJEN SAM ZA SMEH

Edi Marfi u filmu “Tatino obdanište” menja deci pelene; privatno je od toga operisan

Edi Marfi nastavlja sa porodičnim filmovima. Posle filmova "Mulan", "Šrek" i "Dr. Dulitl”, snimio je “Tatino obdanište” i sledeći Diznijev film "The Haunted Mansion".

Vi ste otac. Kako je ova uloga uticala na vas?
Moj život nije kao u filmu “Tatino obdanište”. Nisam kao tata iz ovog filma. On menja mnogo pelena i radi sve te stvari. Ja ne radim skoro ništa. Od toga sam operisan. Ne mogu to da radim. Jednostavno, nisam dobar u tome.

Recite nam nešto o Kamaniju Grifinu, dečaku koji igra vašeg sina...
On ima samo tri godine, ali je jako talentovan. Prirodno je obdaren. Mnogo je pametan i sladak. On je rođeni glumac.

Radite sa svom tom decom. Znate kako se kaže: “Nikad ne radi sa decom i životinjama...
Da. Pa, ja sam radio i sa jednima i sa drugima – u filmovima “Dr. Dulitl” i “Tatino obdanište”. Ali ova deca nisu kao vaša. Kroz našu audiciju prošlo je na hiljade dece i izabrali smo najbolju i najpametniju, sa kojima će se najlakše raditi. Tako da je uglavnom išlo glatko, bez problema.

Šta je sa izazovom u radu sa tako malom decom?
Deca pokazuju svoje emocije. Ne pretvaraju se. Ako žele da plaču, oni plaču, ako su lepo raspoložena, onda su vesela. Dešavalo mi se posle završenog snimanja scene, da se neko od njih okrene o kaže: "Volim te Edi Marfi." To je bilo nešto novo za mene, da mi neko ko igra sa mnom u filmu izjavi ljubav. U filmu "48 sati", Nik Nolti se nikada nije okrenuo prema meni i rekao mi: "Volim te, Ed"!

Ljudi vas posmatraju kao momka koji igra u porodičnim komedijama. Da li vam to odgovara?
Mislim da odgovara mojim godinama. Imam 42 godine, imam decu i zato mislim da sam tu gde bih i trebalo da budem. To mi odgovara, ali bih u isto vreme snimio i nešto oštrije. Kada bi mi neko ponudio neku napetiju i zanimljivu priču, sigurno bih pristao.